Ono što je Nikola Tesla u svetu nauke, to je Milorad Mišković u baletskoj igri – rečeno na valjevskoj promociji monografije „Igrati život”, posvećene delu ovog vanserijskog umetnika koji je, pre 85 godina, rođen u gradu na KolubariDa se kojim slučajem pre neko večepojavio u svečanoj sali Valjevske gimnazije, bio bi tou ovom gradu prvorazredni kulturni događaj. Međutim, daljina i godine čine svoje: Milorad Mišković (1928), svetski poznati baletski igrač, a nekad i veliki svetski putnik, danas vreme uglavnom provodi na Mediteranu – u svom lepom, toplom domu u Nici. Ipak, ovaj događaj njemu posvećen pokrenuo je emocije. On je, ne bez suza,tamo iz daljine pozdravio svoju prvu kolevku, kako naziva rodno Valjevo, i iskazao žaljenje što nije mogao da dođe na ovu zavičajnu promociju svog životopisa– monografije „Igrati život”.

I za ovakvu informaciju veliki umetnik je dobio od svojih zemljaka gromoglasan aplauz, baš kao nekad bezbroj puta za svoju igru na najvećim svetskim scenama. Inače, reč je o monografiji (izdavač Istorijski arhiv Beograda) koju potpisuju baletskaumetnica Marija Jankovići Jovan Ćirilov, veliko ime naše pozorišne umetnosti, a koja je, pod pokroviteljstvom Uneska,objavljena 2009. godine. Iste godine bila je i zaista spektakularna beogradska promocija u Narodnom pozorištu,a sa priličnimi pomalo neobjašnjivim zakašnjenjem desilo se i ovo valjevsko predstavljanje te „knjige o Miloradu”. Doduše, ne samo Valjevo već i dobar deo Srbije još uvek otkriva Milorada Miškovića kao specifičnu ličnost, vanserijskog umetnika, igrača koji je bio partner najvećih svetskih balerina svoga vremena. Francuska je, inače, zemlja u kojoj je Mišković proveo najveći deo svog života i na čije je pozornice najčešće izlazio. To je i bio povod da reditelj Gordan Dragović publici predstavi ovu baletsku velesilu i mesto našeg umetnika u njoj.

Milorad Mišković je rođen 1928. godine u Valjevu, u građansko-trgovačkoj porodici koja se nakon četiri godine preselila u Beograd. Tu je Milorad završio osnovnu školu i gimnaziju a 1942. godine postao i polaznik baletskog studija čuvene Nine Kirsanove. Njegova internacionalna karijera počela je 1946. godine nastupima na scenama širom Evrope i sveta. Taj vrtoglavi uspon i blistava igračka karijera potrajalisu sve do 1979. godine, kada će on postati umetnički direktor Uneska,a to znači i Uneskov svetski ambasador, promoter kulture visokog ranga.U najsvežijoj usmenoj dopuni svoje životne biografije, on je, u telefonskom razgovoru sa Marijom Janković, podsetio kako se, posle 16 godina boravka u inostranstvu, po povratku u zemlju prvo obreo u svom Valjevu. Nimalo slučajno, kazao je.

Želja mu je bila da vidi familiju, čije je poreklo iz obližnjih Bačevaca, to jest zaseoka Miškovići, da oseti vibracije ovog prostora i sretne se sa retko srdačnim, fizički i duhovno lepim ljudima. Za njega su, takođe je naveo u pomenutom razgovoru uoči ove zavičajne promocije, veliko otkriće bile manastirske freske, stihovi Desanke Maksimović i rad i promišljanja slikara Ljube Popovića,takođe Valjevca, sa kojim se povremeno i družio u Parizu. On se ozbiljno nosio mišlju da igrom dočara deo tog duhovnog i poetskog dara, obeležja našeg naroda, ali nešto bi ga u tome, nažalost, najčešće sprečilo. Napomenuo je, kaže Marija Janković, da u belom svetu nikada nije izgubio svoju ličnost upravo znajući gde su mu koreni i njegova prva kolevka.

O tome o kakvoj se baletskoj veličini radi govorio je i Jovan Ćirilov, podsetivši pri tom da praktično ne postoji nijedan svetski leksikon igre i enciklopedija u kojima nije masnim slovima upisano ime Milorada Miškovića.Uz nesporan veliki talenat, njegovu umetničku liniju pratili su uporan rad, hrabrost, filozofsko promišljanje i ogromna želja da dotakne zvezde. Ono što je Nikola Tesla u svetskoj nauci, rekao je Ćirilov, to je Milorad Mišković u svetu igre.

Ovim povodom postavljena je i izložba fotografija velikog formata na kojima su neki od najznačajnih likova iz bogatog scenskog opusa ovog izuzetnog Valjevca.

Izvor: [politika.rs]