Marijana Todorčević (33), koja je u Norveškoj doktorirala na Institutu „Nofima“, istražila je i dokazala da su problemi metabolizma masti i gojaznost vrlo slični kod lososa i ljudi, a sada je jedina naučnica iz Srbije koja na Oksfordu, u grupi vodećih genetičara, radi na dešifrovanju dijabetesa.

Ova Valjevka ispitivanja metabolizma masti ribe primenjuje na ljudima, rešavajući enigmu novootkrivenog transkripcionog faktora, odgovornog za procese u masnom tkivu koji mogu da dovedu do dijabetesa.

Do čuvenog Oksforda, posle sedmogodišnjeg istraživačkog rada u Norveškoj, Marijanu je put vodio preko Barselone, gde je takođe izučavala endokrinologiju ribe. Član elitne grupe svetskih genetičara koji pokušavaju da odgonetnu kako i zašto nastaje dijabetes, Marijana je postala tako što su je ispitivala tri najveća stručnjaka iz te oblasti.

- Pre svega, zanimalo ih je da li neko ko istražuje metabolizam masti kod ribe može da se bavi i ispitivanjem na ljudima. S ponosom moram da kažem da su članovi komisije bili fascinirani mojim istraživanjima tako da mi je, praktično, losos bio ulaznica za Oksford - priča Marijana za „Blic“.

Laboratorija na Oksfordu sarađuje s velikom grupom ljudi obolelih od dijabetesa, različitih uzrasta, kojima se redovno prati nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, uz uzimanje uzoraka masnog tkiva kako bi takva baza podataka poslužila za ispitivanje dijabetesa.

- Kod većine ljudi koji imaju dijabetes tip dva, za koji je najveći krivac način života sa ishranom punom kalorija i masti, gojaznost i pušenje, pronađene su izuzetno visoke vrednosti takozvanog transkripcionog faktora koji, kako smo otkrili, reguliše ponašanje desetak gena odgovornih za metabolizam triglicerida, holesterola i masti. Sada pokušavamo da uticajem na visinu vrednosti transkripcionog faktora utvrdimo njegov uticaj na razvoj gojaznosti i dijabetesa, pošto su funkcije tog faktora u organizmu čoveka još velika enigma - objašnjava mlada naučnica.

Ona dodaje da je njen zadatak da na uzorcima masnog tkiva od zdravih ljudi i dijabetičara „isključi dejstvo transkripcionog faktora kako bi se otkrilo ponašanje masnih ćelija i gena ključnih za metabolizam masti“.

- Baš taj transkripcioni faktor je jedan od glavnih prekidača koji kontroliše procese i promene u ponašanju masnog tkiva, do poremećaja u mišićima i jetri, što doprinosi razvoju dijabetesa. Potrebno je ove procese shvatiti, a onda je moguće dalje raditi na poboljšanju tretmana dijabetičara - kaže Marijana.

Izvor i foto: [ blic.rs ]